vodi me sa sobom - Banovci (1969)

[revox]

Nešto mi se nije spavalo, pa brljam po kompu. Ne znam da li si zaspala, a komp ostao uključen, al mi pade napamet, možda treba da imam dve vezane poruke, da bi išlo brže. Vidiš da proveravam, al samo to i mogu. No dobro, nije sve tako crno, biće bolje. 
Ajde možda ovo i ode, u tom slučaju laku noć ti želim, a možda će biti i dobro jutro. Ma bitno je da je dobro.
M

[revox]

  Ovo mi se dopada, al šta je tu je. Čekanje u nedogled. Nadam se da primetiš da se konektujem kad vidiš da si na vezi, tek kao neki pozdrav, da znaš da mislim na tebe. A ovo ne prolazi, stvarno nemam pojma koji je to fazon, al traje, i traje, i traje…
Eto, pa sve se nadam da će malo da ubrza.
M.

[vodi me sa sobom]

I vidis cim si im rekao svoju zelju, odmah su te ispostovali. Drago mi je sto mislis na mene i mimo ovih poruka... Nisam se naljutila ni kad si ono napisao, mada mi nije bas bilo svejedno, ali ok! Definitivno imam utisak da necu skoro do reke, obzirom da je bas zahladilo a i vreme je bas fuj. Ali bice nadam se ponovo i lepih dana! Samo da te pozdravim jer sam posla na spavanj, pa se cujemo!

[revox]

Pa ja te za reku  pitao još pre nekoliko dana, tada je bilo lepo vreme, pogotovu za vikend.
Priznajem, kriv sam, nisam baš najbolje sročio ono pismo, pa je zvučalo sumanuto. Al baš mi je bilo krivo  što tako dugo treba za odgovor, a posebno sam se rastužio kada sam shvatio kako je to tebi zvučalo.
Kažu da će danas (sreda) prestati kiša, to me raduje, nek bude još malo lepog vremena. Juče je u gradu bio pravi kolaps u saobraćaju, odustao sam od prevoza pa sve peške, do posla, nazad… Malo mokre pantalone, al se bar krećem. Sva sreća još uvek nije hladno.
Šta ti radiš inače? Hoćeš li mi napisati nešto o sebi?
Sad ja kao navalio da zapitkujem, radoznao i sl.
Pozz, M.
 

[vodi me sa sobom]

Pozzz! Juce je valjda bio kolaps u celoj zemlji. Ljudi navikli na lepo vreme, pa cim je pala kisa-neznaju sta da rade. Ja raduckam i molim boga kada cu u penziju, ali po svoj prilici nikada, jer stalno pomeraju pa ne mogu toliko da ostarim koliko oni mogu da pomere tu granicu Salim se, ali znas kako je kada radis kod privatnika...

[revox]

  Dobro jutro, moram da se hvalim, eto stigoh ja do tebe za jedan dan, što je za pohvalu. Probudio sam se jutros, al mi se nešto nije ustajalo. Kažu biće lepši dan, pa hajde da im verujem. I lepo mi je počeo sa tvojom porukicom, tako da očekujem da ću i ostatak dana provesti raspoložen i nasmejan. 
To što pričaš za penziju, ja to tako stalno govorim, agoniji nikad kraja. Radio sam i kod privatnika, dok se nisa, skrasio u ovoj tzv. državnoj firmi. Ne znaš šta je gore. Nadam se da ti je bar vikend slobodan?
Juče sam iskoristio ono malo svetlijeg neba pa malo izvozao bicikl, baš mi je prijalo. Ne vozim kao nekada, al bar melo rekreacije. Davno sam dolazio i do Banovaca biciklom, dođem popijem sok malo se izduvam pa nazad. Al bilo je i manje saobraćaja. A imao sam i druga dobrog, pa sam imao gde.
Ajde prijatan ti dan pa piši kad budeš stigla sa posla (ukoliko ovo bude do tada stiglo). 

[vodi me sa sobom]

Dobro jutro i tebi. Mogu priznati da sam iznenadjena, ali nesto u poslednje vreme bze stizu poruke! I ja sam se jedva digla za posao, ali "sto se mora nije tesko" Kod privatnika prosto nikad ne znas kad si slobodan, mada se uglavnom ispostavi da sam nedeljom slobodna (ako se u medjuvremenu nesto ne desi). Svaka cast za voznju bicikla. Znaci da si jos u kondiciji!
I ja tebi zelim ostatak dana prijatnim!

[revox]

  Zdravo devojko, eto mene kad već to malo brže ide.
Naravno da sam u kondiciji, pa misilim da je normalno da čovek vodi računa o sebi. Mislim da ne bi podneo da u ovim godinama budem debeo i trom. Kad smo već kod kondicije, sinoć sam došao kući mrtav umoran, ne upalih komp, nego sam samo malo prilegao da ispravim leđa, a eto sad je već jutro. Ma pomagao sam dobrom drugu, nešto je betonirao u bašti, i tako to krene. Oduvek sam razmišljao kako li ti građevinari mogu toliko da rade… doduše verovatno da ima mlađih od mene, a izgledaju kao dede.
Meni je prijalo da radim vikendom, al sam zato imao neki slobodan dan u nedelji, taman da obavim kojekave sitnice. A vikendom u firmi ima manje ljudi, mirnije je, pa mi je i to odgovaralo, jedino što se počinje u 6, al si do podne gotov.
Sutra idem nešto van grada tokom dana, nadam se da će sve biti ok. Pričaću ti.
Nisi mi nikad rekla, imaš li neke životinje, osim što znam da voliš konje?
Lep pozdrav ti šaljem.
P.S. lepo ti je zvučalo ono „čujemo se…”

[revox]

  Dobro jutro. Sviđa mi se kod tebe to što rano ustaješ. Voliš ili moraš. Cenim da pošto je sad subota pola sedam, piješ kafu i spremaš se za posao. Možda i grešim?
Odavno sam ustao, treba da idem poslom do Sr. Karlovaca, za sat vremena dolazi kolega po mene, tako da privodim jutarnju nesicu kraju, a kad sam već ustao, iskoristio sam da stavim mašinu veša da se opere (ipak je niža tarifa za struju) i da nešto malo sredim po kompu.
Sinoć sam te video na netu, pa mislim da si primetila da sam ti se javio, eto tek da se zna. 
Kako si mi ti? Idem sad da se spremam polako, pa ću ti pisati večeras kad se vratim.
  Milan

[revox]

Više na znam šta da ti kažem, dobro jutro, dan, veče? Nikad ne znam kada će proći. Taman sam se ponadao da će ići brže, kad ono… opet po starom. 
Ko što sam ti rekao, bio sam S. Karlovcima, obavio svoju dužnost, zapravo išao sa nekom grupom vezano za radio. Kao ići ćemo romantikom (lepo) i ja sad očekujem parnjaču, kad ono dizelka. Baš romantično, zar ne? Nemajući pojma šta je u pitanju, naoštrio sam se za muzeje, lepu arhitekturu, istoriju, gospodske manire i sl. Međutim, grođenbal nema veze sa svim onim našta sam do sada navikao. Nisam prvi put tamo otišao, al ono što sam video, ubilo me je u pojam. Pa to je opšti vašar, sa gomilom nekakvih tezgi, neviđena gužva, a na prostoru oko lokalnog hotela kvazi zabavni park, pokriven dimom raznih roštilja, rotarijancima koji su životom platili za nečije popunjavanje zabreklih stomaka. Bilo je raznih, i prasića i jagnjića uz zaglušujuću muziku koja se sudarala sa istom ili sličnom iz susednog šatora. Idila!?
Gržđe nisam video, a nekad je na trgu bila ogromna bačva sa istim, razne narodne nošnje, vina za degustaciju, tamburaša…
Umesto svega, ogromna bina, skoro naslonjena na zgradu bogoslovije, sa koje su se spuštali kojekakvi urlici odzvanjajući celim Karlovcima, a sve u cilju da bi se deca zabavila. Ako se nisu rasplakala, dobro su prošla.
No dobro, bilo je tu i svetlih strana, dok sam grupu od petnaestak ljudi vodio u obilazak Muzeja pčelarsva i meda.
Agonija, zbog koje mi je sve preselo, počinje u trenutku kada treba osnovne ljudske potrebe zadovoljiti, a to je hrana. Nađosmo nekako neku kafanicu, bog zna kako sve naj, naj. I sve manje više, ako se izuzme da smo mogli i krepati dok nije stiglo za sto, do momenta plaćanja.
Sumanuti račun, pa pola sata ubeđivanja da mi naprave fiskalni račun (to je jako komplikovano, mada i u najobičnijem kafiću to možeš dobiti kao dobar dan), pa još malo čekanja… Na kraju te gleda u oči i laže. Neverovatno. posle vidim i komunalnog inspektora, zajedno sa policajcima koji su u istoj kafani ždrali pljeskavice, i sve mi je bilo jasno. Tri-četiri dana fešte, eto prilike da se otmu što veće pare. Stari Srpski dobri običaji.
I na kraju šlag na torti: voz kreće u 18:35. Da, ali su samo vagoni bili na koloseku, bez lokomotive. Eto i nje nakon 40 minuta od zakazanog vremena. Doduše ovog puta električna, i tako mi u vagonu bez osvetljenja krenusmo put Beograda. Popuših ja onako od dosade nekoliko cigareta u okrilju mraka, jer drugo i ne možeš, i za čudo stigosmo u stanicu tačno u minut. Znači, može. Ipak te brze pruge Srbije, pa ti za 60 km treba nepuna dva sata, čudo su jedno. 
Videh sinoć da si na mreži, vidim svoje poruke na čekanju, konektujem se da te pozdravim, i na kraju odoh u krevet da zaboravim taj dan i osećanje koje me je držalo.
Naravno, jutros prva stvar koju sam uradio, je bila ta da pogledam ima li glasa od tebe, al sve je bilo ko i sinoć.
Sada ću malo da radim, sutra će biti manje posla, a kasnije može mlao i bicikla pod vedrim nebom.
Baš sam ti se izjadao, al šta da radim.
Pozz 

P.S. Jesi li za, da se čujemo i razmenimo mail adrese, pa da sve bude malo brže, ili je to malo previše navalentno s moje strane? 

[revox]

Pa ponedeljak je zakon! Tada se radi,  a ostali nisu bitni.
Ja sad verovatno preterujem, al šta da radim, nešto me goni da ovo pišem.
Evo nedelja veče, skoro sedam, vidim da moje poruke nikako ne prolaze.
Sad ovo liči na kuknjavu, a ako grešim, ispravi me.
Ispadoh ja najgori od sve dece, pa ne mogu ka tebi ni najiskreniju poruku poslati.
Ajd da ne kukam (ovo je i onako limit u porukama), al mi se tako nekako čini.
Svašta bi sad pisao, al džaba! Sve se mislim da ćeš razumeti. A ja ću pomno gledati i pratiti tvoje kretanje po sajtu.
 

[revox]

Evo me na poslu, ponedeljak veče, a prosleđivanje poruke će izgleda sastaviti i nedelju dana. Ne znem šta da ti kažem, kako se osećam zbog toga.
Znaš, da ne zvučim pretenciozno, al mi nije sve jedno što se ovo ovako odvija. Sve sam mislio, hajde bar će danas proći.
Vidim da si tu, pa ti sa javljam kad god mogu. Nadam se da me ne shvataš pogrešno.
Eto, još sat vremena sam tu, posle idem kući, nadam se da ću pre ponoći stići i da zavirim na sajt, sve u nadi da se desilo neko čudo.
Ko zna šta li misliš o meni, pa ovaj neće ni da se javi, al ako ovo ikada stigne do tebe, shvatićeš i da moje strpljenje ne pomaže mnogo.
Pozz i veliki 

[vodi me sa sobom]

Utorak jutro, a ja ti se javljam! Uspela sam da vidim da ti je vikend bio i vise nego interesantan, ali ja i dalje ne razumem zasto si se ti preterano iznenadio zbog svega toga. Prvo sto je "logicno" da grozdjenbal vise nije ono sto je nekada bilo (zvucim kao da imam 70 god, ali je prosto tako), jer boze moj danasnju omladinu to vise ni ne zanima, a drugo sto je potpuno svehjedno ko ce doci da peva jer ako masa cugne svejedno je ko ce da zavija. Tuzno je, ali se kulturni domen grozdjenbala izgubio i to ne od ove godine, vec mnogo ranije i sada je to "parada pijanstva i kica" samo sto nema "poznate cure u belom". Kako si mi ti?

[revox]

 
eto mene, al ne tako brzo kao ti, ipak dame imaju prednost, pa tako i u porukama.
Pa nisam se ja baš skroz iznenadio, nego me uvek tako nešto šokira, a ja se sve kao nadam da nije sve izgubljeno. Doduše, znam dok je ljudi kao ti, nije baš sve izgubljeno. Bar mislim. 
Kako sam? Pa manje više OK. Sinoć mi je emisija bila sasvim OK, pa čak i reakcija slušalaca, a to je valjda neko merilo. Doduše samo ja znam koliko sam bio umoran, malo me i nos zezao, pa stalno mislim kako drugačije zvučim, al verovatno da se to ne primeti. Ili ja umišljam, al što kažu, uvek može bolje, pa tome treba i težiti.
Danas sam započeo sa rešavanjem još jednog problema za koji mislim da je veoma značajan, pa je dobro što sam zagrizao. Ne valja ostavljati stvari nerešene, koliko god se komplikovane i teške činile. Pa i to daje neki osećaj zadovoljstva. 
Baš me je obradovalo tvoje pisanije, jer (možda će ti sad ovo glupo zvučati) sam danima sa nekim grčem u stomaku kad god pogledam i shvatim da nikako da odu poruke ka tebi. Klinački, zar ne?
Nisi mi ništa napisala o predlogu koji sam ti napisao, a i mislim da ne treba više to da potenciram. Kada budeš poželela, javiću ti se odmah, ali do tada mislim da ne treba muškarac previše da navaljuje. Dobro znam ja sad da su druga vremena, da zvučim staromodno, ali valjda sam takav skrojen (ili vaspitan)?
Eto, mislim na tebe, gledam stalno ima li nešto u tom sandučetu, a ti piši! 

[vodi me sa sobom]

Naravno da nije sve izgubljeno! Nada poslednja umire.
Nemoj majke ti da mi spominjes da zbog mene imas bilo kakav zdravstveni problem, pa makar to bila i probava (nekako se lose osecam zbog toga )
I da znas da nisi staromodan...